[plavusa]

Ne tražite spas od vrućine u hladnim napicima ili preterano klimatizovanim prostorijama jer to može da naškodi zdravlju. Ako temperatura napolju premašuje 30 stepeni, a vi uđete u klimatizovanu prostoriju, organizam neće moći u kratkom roku da se adaptira na tako naglu promenu i doživeće šok.

Lekari svakog leta ponavljaju da treba da se čuvamo štetnog sunčevog zračenja, dehidratacije, toplotnog udara i sunčanice, ali upozoravaju i na opasnost od preteranog i neadekvatnog rashlađivanja. Pogledajte od kojih hladnih zamki leta treba da se čuvate.



1. ČUVAJTE SE PROMAJE
Kada ste oznojeni, ne pravite promaju u prostoriji u kojoj boravite niti u automobilu tokom vožnje. Vazduh koji struji osvežava vas samo kratkotrajno, a može da vam donese brojne probleme poput kijavice, kašlja, bolova u ušima, vrtoglavice, ukočenosti vrata, ramena ili leđa. Promaja brzo hladi kožu i nadražuje nerve, usled čega mogu da nastanu i teže komplikacije, kao što su pareza facijalis, iskrivljenost mišića lica.
SAVET: Ne sedite na promaji. Kada provetravate prostoriju ili automobil, izađite nakratko.

2. PAZITE GDE SEDITE
Sedenje ili ležanje na hladnim površinama, posebno u mokrom kupaćem kostimu, povećava rizik od upale bešike. O tome bi posebno trebalo da povedu računa žene jer su one sklonije infekcijama mokraćnih puteva.
Činjenica je da te upale najčešće prouzrokuju bakterije, koje lakše prodiru ukoliko su odbrambeni mehanizmi mokraćnih kanala i bešike usled hladnoće oslabljeni.
SAVET: Ako nemate rezervni kupaći kostim koji biste obukli po izlasku iz vode, sedite na suncu dok se ne osušite.

3. PRVO TUŠ, POSLE BAZEN
Toplota širi krvne sudove, a hladnoća ih sužava. Zbog toga ne treba da ulazite u vodu odmah nakon sunčanja. Naglo rashlađivanje zagrejanog tela može da izazove kolaps kardiovaskularnog sistema, a posebno može da bude opasno za osobe koje imaju srčane tegobe i probleme sa cirkulacijom.
SAVET: Ako ste duže boravili na suncu, istuširajte se pre ulaska u vodu. Ukoliko nema tuševa, onda u vodu ulazite postepeno, kvaseći deo po deo tela.

4. NAGLE PROMENE TEMPERATURE
Ako temperatura napolju premašuje 30 stepeni a vi uđete u klimatizovanu prostoriju, organizam neće moći u kratkom roku da se adaptira na tako naglu promenu i doživeće šok. Kao posledica dugotrajnog boravka u preterano rashlađenom prostoru mogu da se jave ukočenost mišića, prehlada, promuklost i upala ždrela.
SAVET: Razlika između temperature klimatizovanog prostora i spoljne temperature ne sme biti veća od šest stepeni.

5. SOK DA, ALI BEZ LEDA
Previše rashlađena pića predstavljaju temperaturni šok za sluznicu ždrela i glasnice, pa se javljaju promuklost, grebuckanje u grlu i bol pri gutanju. Voda iz frižidera i napici s puno leda ne prijaju ni želucu, jer usporavaju varenje.
Ovakav vid rashlađivanja tokom letnjih dana posebno treba da izbegavaju osobe koje pate od gastritisa, čira na želucu ili dvanaestoplačanom crevu.
SAVET: Rashlađujte se umereno. Pijte tečnost sobne temperature, sveže isceđene sokove od voća i povrća, mineralnu vodu i mlake nezaslađene čajeve.